Камено доба

Jovan Zujovic

Description

The Project Gutenberg eBook, Kameno doba, by Jovan ZujovicThis eBook is for the use of anyone anywhere at no cost and with almost no restrictions whatsoever. You may copy it,give it away or re-use it under the terms of the Project Gutenberg License included with this eBook or online atwww.gutenberg.netTitle: Kameno dobaAuthor: Jovan ZujovicRelease Date: February 26, 2004 [eBook #11291]Language: Serbian***START OF THE PROJECT GUTENBERG EBOOK KAMENO DOBA***Produced by Distributed Proofreaders Europe, http://dp.rastko.net Project by Zoran Stefanovic, post-processing byNikola Smolenski. This is the first official submission to Project Gutenberg by Distributed Proofreaders Europe.~11 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 11~~КАМЕНО ДОБА~~НАПИСАО~ ~ЈОВАН ЖУЈОВИЋ~~У БЕОГРАДУ~ ШТАМПАНО У ДРЖ. ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ 1893~ПРЕГЛЕД САДРЖАЈА~Приступ (Времена пре стварања људи. – Доба када су се први људи могли појавити; животиње и биље тогадоба. – Доба када су се први људи заиста појавили; климат, животиње, биље и разна људска станишта из тогадоба).Првобитна станишта:Поречани (Зашто су се људи прво поред река настанили. – Речни наноси. – Људски рукотвори у њима. – Четириступња усавршавања ових рукотвора. – Камено доба и његова деоба на старо и ново. – Деоба старога каменогдоба. – Кремен je главно градиво старога каменог доба. – Људске кости из тога доба. – Живовање тадашњихљуди; лов и риболов).Пећинци (Улога, крој и постанак пећина. – Културни слојеви у пећинама. – ...

Informations

• Publié par: otto
• Publié le: 08 décembre 2010
• Nombre de lectures: 15
• Langue: Serbian

Extrait

The Project uGetbnre gBeoo,kam Ko enbadoby, voJ Z navojuci

Produced by Distributed Proofreaders Europe, http://dp.rastko.net Project by Zoran Stefanovic, post-processing by Nikola Smolenski. This is the first official submission to Project Gutenberg by Distributed Proofreaders Europe.

Title: Kameno doba Author: Jovan Zujovic Release Date: February 26, 2004 [eBook #11291] Language: Serbian

***START OF THE PROJECT GUTENBERG EBOOK KAMENO DOBA***

This eBook is for the use of anyone anywhere at no cost and with almost no restrictions whatsoever. You may copy it, give it away or re-use it under the terms of the Project Gutenberg License included with this eBook or online at www.gutenberg.net

~11 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 11~

~КАМЕНО ДОБА~

~НАПИСАО~ ~ЈОВАН ЖУЈОВИЋ~

~У БЕОГРАДУ~ ШТАМПАНО У ДРЖ. ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ 1893

 се а су кадДоба . –уљидња автра сре пнамере(В еотагењи б љижи; тивојапотивиом и илгиврпдуљ  н абрт аев и .акПр– виораг . –еДбо аонвога каменога доон екилзмак аговдоа огента с иба(Ге ралавн

~ПРЕГЛЕД САДРЖАЈА~

Библиографија за Камено Доба Речник

Првобитна станишта: Поречани (Зашто су се људи прво поред река настанили. – Речни наноси. – Људски рукотвори у њима. – Четири ступња усавршавања ових рукотвора. – Камено доба и његова деоба на старо и ново. – Деоба старога каменог доба. – Кремен je главно градиво старога каменог доба. – Људске кости из тога доба. – Живовање тадашњих људи; лов и риболов). Пећинци (Улога, крој и постанак пећина. – Културни слојеви у пећинама. – Отмица пећина од зверова. – Живовање пећинаца. Њихови остаци: рукотвори, кости, уметничка дела. – Сахрањивање мртваца. – Употреба ватре). Приморци   век новога доба представљају приморци. Њихова станишта и буњишта; остаци од њих; њихово живовање). Језерци станишта на сојеницама по језерима. – Сојишта каменога доба. – Покућанство језераца; њихов(Људска рад: земљорад, ткање итд.; њихове кости). Праграђани . (Подизање утврђених станишта обележава последњи век каменог доба. – Првобитна градишта, остали у њима. – Велики камени споменици и гробнице из тога доба).

Приступ   доба. – Доба када су се први људи заиста појавили; климат, животиње, биље и разна људска станишта из тога доба).

Првобитна култура: Занати Лов и риболов Пољопривреда Пловидба и трговина Уметност Религија Друштво

Камено доба у свету: Француска Белгија Британија Данска Скандинавија Немачка Швајцарска Аустрија Русија Шпанија и Португалија Италија Српске земље Румунија Бугарска Грчка Азија Африка Америка Аустралија

~КАМЕНО ДОБА~

~Приступ~

1. Било је времена када је васељена била пуна небесних тела, али наше земље у њој није било. И било је времена када се наша земља створила, али на њој не беше ни биља ни животиња. Па насташе времена, када је на земљи било разнога биља и разних животиња, али никаквих људи није било. Најзад се појавише и први људи, али је то било тако давно да их и најстарија историја не памти. Сва су та времена веома дуго трајала, па изгледа да је земља морала проћи кроз врло многе мене, док су се на њој створиле прилике у којима људи могаху живети и напредовати. При тим променама највише се мењао биљни и животињски свет докле најзад није добио и свој најсавршенији створ у облику човека. Земља наша има дакле врло дуготрајну историју, која величином и разноликошћу својом далеко превазилази историју целога човештва и свију појединих народа. И та је историја подељена на периоде, које се зову по свом старешинству примарне , секундарне , терцијарне и кватерне . У примарним целу земљу, па се за тим из њега овде онде попериодама прво је један свеопшти океан покривао нешто суве земље издизало. На овим островима поникло је прво биље, а са овим се појавише први инсекти. На земљи је морала тада владати мртва тишина, јер не беше никаквих гласовитих животиња; једва ли је какав цврчак оно глуво доба својом цврком прекидао, а камо ли да су се игде могле чути тице певачице. Земља се тресла, пуцала је, срозавала се и издизала, а кроз пукотине куљала је лавична маса исто као и у познијим и садашњим вулканима. Али ако су се при овоме и дешавали силовити окршаји, не беше никаквога вишег створа кога би могли застрашити. У секундарним периодама на сувој се земљи и биље и животиње поче нагло развијати, и приуготови се да прими на се облике какве има и у садашњем добу. У терцијарним периодама континенти добиваху у главноме данашње границе, јер се море повукло из неколико сада сувих области а покрило је друге неке које до тада беху на суву. Тада се издизаху главне садашње планине: Балкан, Кавказ и Карпати, Динарски и други Алпи, Апенини и Пиренеји, а на многим брдима у Србији, Македонији, Тракији, у Угарској, Чешкој, Немачкој и Француској отвараху се нови вулкани, који трајаше до потоње геолошке периоде. Климат се истина колебао те бивао час топлији час хладнији, а према њему се мењала и биљна одећа земљина, али су најсавршеније животиње, то јест сисари, баш у овим периодама постигле врхунац свога развића. Терцијарне се периоде разликују по главним променама климата и по променама измеђ суве змље спрам мора, по ступњевима у издизању горских венаца и усавршавању животиња из кола сисара; те периоде зову се у науци: Еоцен, Олигоцен, Миоцен и Плиоцен, јер се тим именима исказује степен њихове сличности са садашњом периодом. Прве две састављају се у тако звани Палеоген а друге две у Неоген. Нас се овде нарочито тичу времена Неогена, јер је тада већ могуће било да се и човек на земљи појави; са тога ћемо у кратко приказати каквим је биљем и животињама тадашње људство могло бити окружено.

2. Биље које је тада на земљи расло, било је бујније и разноврсније од садањега. Тада су по Европи скоро свуда успевале мирте, даворике, палме, багрени, смокве и зимзелено шибље, које све указује да је климат био много топлији но садашњи. На самоме сада леденоме Гренланду била је топлота велика барем као што је сада средња топлота у Београду, а у Средњој Европи била је топлота колика је од прилике сада на Мадери. Топлоту је повећавало море које је имало виши ниво но што га сада има и опточавало је многе делове Европе који су као велика острова из мора вирили. Вероватно је да је и земљина оса имала тада друкчији положај; те полови и екватор нису били размештени овако као што су сада, па би по томе и размештај топлотних појасева морао бити друкчији но што је сада. [Слика: Сл. 1. – Глава и лева страна горње вилице од динотеријума ( Dinotherium giganteum ). Глава је насликана 12 пута мања но што је у ствари а вилица за 4 пута мања. На овој: 1а , 2а и 3а означују праве, задње кутњаке, а 3p. и 4p. предње кутњаке. Фосили су ови из слојева миоценских.] [Слика: Сл. 2. – Мастодон ( Mastodon angustidens ) за 1/20 природне величине. Кости су му нађене средњим миоценским слојевима.]

3. Међ свима животињама, које су за време Неогена на земљи живеле, највише су се, без сумње, истицали сурлаши, од којих су била три разна рода: динотеријум, мастодон и слон. [Слика: Сл. 3. – Горњи млечни кутњаци мастодона у 2/3 величине.]

рво у атинској жрифа,ип  а уанкјаривсуи ос дглтивс ив јонухрп ца њи зутар задупциеродињ х рПже ав].; њажарениољсп c  дерс  m  ,ну  i  ,ињ инам ,агин мејел антилопзелама изар рвон)8 .у и гоноојбримсн м и H ( le да еЈ у ле афну  (сл ium ) therlado ејинчитсиреткарау арста  здуром  ерп ечетаТ .н оксву е ојетпр ике имила и уеНгонеанашњи су зверов appiH  ев д И . noir ко, њакозое  сјидека орпге ан шаТада ама. живе је   хнеениј фтиилосујарсок до иавогој хијен 9); мркњр ас(.л дзиО еввеед мниилос фраавогдо екиремА ен Јужу издведе менемош рамире арп снвеизу дере пимерп амилеТ оевижар те рциј ео н живрвмеке овКта е у јеа ај ничобјиниоиб жуј с ин нол( Elephas meridioanil ) s  ,окијј  е ед дО .апург хинз а аљ вражаколоберогон соунитопемапир), тл. 7е (с о ме хив енре С .ур х нирлсурогоасстј  еевилша аиболра из раких сиса ипар хатцоне( иМд нага оријијста uripaT  - sucsirp s пе Еод ка јмхалс[ . лСки:аС .л5  . е (сл. 5)и свиње  ењриливј ецондеЛе-  сваантргоа  и, МпољнЕ. сци. туањињк з да , а3 х випри пцзуи рњатуну I ,ињдерс ..  1p  до величинеирорнд е,)3 5/п  1а -  2а , њаут. цидерпк ињј  p4  усе ара, сисрупеИз гркјоп  о иуск јо типо .    c а;ачиљот].оатсарзи анчаљ ља поменвека, вааммјну,ету ино егавоај нтеу  слан киоч аешивлан  кчјо урГлаји ,тИФрани и ој; цуск ус ијок  емерв аз  нагеео Ни елив жанј  еанс .л1 .2 4. Све дакле гру иливј ацондео агњид прх стедљеав и арасис инуаф уе ткре п ичетереејп с овамујари сисањих анашпе д у есјот ад , ећ кичетивамое  оже ам отемс  бо.аП ерарнога дз терциј они ш баАл. ам с ,вокево аджом али пак ича чретеинн ф уарпдећа и  7л.– . елСк иет ељов [ .он килСС :а ије до сада задо  иво о о ечикавењн  миер (с јеизе ик П  )11.дти1 .л и 0тада бил Али је хиз евор о иатвкмрзу исуи ој ква.акамотоп зеб ил прие нава ј Так ч р ји з евибалем р еј аалг п авсдервљтаа ен сна 6л. . иокајј  е умАерици и за временретавК евиж аре икСл . [ ла  6л. Са:лГва . -екор аам у 1дусараве/3 п ;  c чоањесукитиће.  i  су  величин .p4  рог ањту; ицедпр књи; ци .   3p ђеву .m м -  i  ца.ипасјоле  а.  д е и 1  ; тсок анчилив  m. ; т ос кнаичилм дупљом,  n.  нос os ј ма аоп дчоонстча ос а к  f т; ч r. ачањ j  ; ај  . идог а;  t ењачепоо .  слач ;оеањт ме ap.r во сниуч п c.   o д; ; ачањчбај  .gyz предњи к   1p – 4p кетући;и.е-  i  с ел винич уа;/3 1ж јолеви у акчрГнегд је  што mia ) e ixeaan (  yH ејенхиа авГл- , 10. лС :акилС[ ].тсок i    m емуђивилнч а  m  вилична кост,   p  ;чпен к ана ,тсо  з a. њиадут кцињасаај .p п  .a2  ,к 1  и куредњи;  4 тњац 2 .p1  ,кп  .p3 .p и,ићутекњаоч .    c сарз.оатчаљии ан л. С1. 1Сл ] [а:ик o   .c опит мењеча;а  oc.  потњача.  c. шулс  .at  ;ачањчо т r.pa ; ортв онич ое ; .f идацајоглепо m.  с;  te њачано n. ачсњ  o а; о r.  анчљпуд j  ;а  .gu ост;  tm.  јама по дчоон мудљпмо ;а чнливи m. ; стков ањрог к анчилици; утњаоњи  1a  дка .апјсемуђ mi   . мајикоа  на,жњре анејивас авд доце,  зупарњеунутју унзча i  о I и  чили, неднровее уледирп 52 у мо- тњак је   пола. Ку во аеју  аукњткак хикснерекиП до ло сиз)  оцми ваје с екилакј  еелат у Гмијеј. Срчко тук  кањндеј агооњ длеи  звињиад resop cayhngtasu носорога ( Rhinoc vrresua U   sr евадана слик s  на nesi илев еварп 4/3 аз  сбизу i  - . нечи лС ..9- С[илак :рана гор Лева стеј егондв ењциличатеед мода ре п ји ј, ко врее заоеегемН виоеанж адел Ј у5 /2 1и.ев еварп].еничил а Е и  е  спољне зпуец [ . лСки:аС .л.  8Ск– етелгр оонмоп агижерарав јмунх ма чова кајаас о  н д инијрвеш љаавстедазолпро ок и ,мерп иб иј  дакле наука јошол вочевок винејивитјени Рм.осод укеи амјан мирп важ кика инитар ,остуог кудскод љ камолдо надејинн ђенае иј нмави  уочевјчмоп ерктсати некао препиес игом ок ,б ијкои урстотивскињ ла ,анегерп ат ивктаостпниш јоа ду иејљ иболев ћреме у в Неонимаејп торвеђанп уозданим куавстпоетпра авћивзар аговогењ  а даа, мрдил утв одрбаро азозеб зушоп итаау Н дка уква ад терптсоп ог несава из некс втро.ашрнејиге 12. – . ваЛетр с амак С[ ]. акиллС :мајмуна дриопитена аодењв лици е nitaon F  јјико)  oyrD ( ак sucehtip живе иоди франо у  имцо е уп ренејо до етси в ењцилилапоор г Л -а евенс ртнас н пеач гледанае хијене си ечанз анемсиП е.иничел в/3 2е. с илндмитеох урпо и е каеловте д ерњд иукњтца;и 1   a. 2a.  два прва њдазук акањт 3  ;ажљ a   зебпоа едслдаињињз  ка].укњт  се Моранатиприз од ад ,т у адасрнјациерјело сим Доњи деоцуској. ерсдатљвс илекп  п  с а,ољиза едгл еј лгзиг  a  ињрокано Слизго.ед оон в јридо урпј  е оче  ј  c и.иничелп  .p4  и  .p3  ;кањ е си зубсте сича3 .)с(.локтсП  ојеа имојак тме иш отад оујами отичили су највишен  аамтсдоно,ек   дсулеакзу илимрзеб  отопвтсмЛ .а  еиддањан ке аанони ме; ријунотеитовиж амен санаилич лбиа ој књес а ртхаво абз иатс  бити. Дит морао  олиј ад ес лсимјивозух збе  согтовиж анреј ,ањина зјекоаштр счиг чро овем ,оки јум териобиоје дониД 3,, ој кими наа бедјп ељечол ас најширим слојем меља.а О ]  длсново меизу интомумађ  тук и хив жуј акањ слонога Elep на ( redi.hm il ) soian uqit ,) sulE (  na .  оенемд ас свљтап оличацљасинахирже сред, које д ан ила ,ешивјан плх ниуб зихањјт њтка 2уК .а- чоци лонага сичко ант као  дамумат(  lE Сл. 4. – 1. Кутњ ,) s тсасељвадо н haepprs igimiuen ивилок јак оиц , кљо две сваве у.2 .лс а  :акилС[  тсео шт ндивио   вилици,у горњојевс ма од евк ољ алимпои би и оо чн тсамнодокод  ус ли сличиони стод )ам.л2  ус( ру с у јума иви оли ае,вонолс ан мивс а